Kosovo, 100 дана после избора: Политичка ситуација није добра

Nevladina organizacija Komunikacija za razvoj društva – CSD održala je, 24. Januara 2020 godine, u Centru građanske energiju u Gračanici, političku debatu pod nazivom „Kosovo, 100 dana posle izbora“.

Политичка ситуација на Косову није задовољавајућа и тренутна институционална и политичка криза негативно утиче на све грађане, а посебно на угрожене групе, мањинске заједнице и младе људе, сматрају професори Исмет Хајдари и Александар Ђикић. Они су на дебати под називом “Косово, 100 дана после избора”, коју је организовала НВО “Комуникација за развој друштва”, такође рекли да је одговорност на странкама које су освојиле највише гласова, али да се прибојавају евентуалних социјалних немира због кашњења формирања нове владе, као и због скоро немогућег, како су рекли, потпуног поштовања предизборних обећања, а то је оштра борба против корупције, непотизма и економске кризе. Дебата је организована у оквиру Грачаница – друштвени клуб, уз подршку Косовске фондације за отворено друштво.

Тренутна политичка ситуација на Косову је прилично лоша и негативно утиче на живот грађана, на економски развој, међуетничке односе, али посебно на живот младих, сложили су се професори Исмет Хајдари и Александар Ђикић, као и присутни на дебати коју је организовала Комуникација за развој друштва.

“Очигледно је да овакви вакууми на политичкој позорници изазивају проблеме и сами по себи представљају корак уназад у односу на политичке и опште друштвене процесе. Наравно да се такве ситуације које су пуне неизвесности, негативно рефлектују на грађане, посебно на младу популацију која ионако нема много разлога да буде задовољна стањем у друштву и перспективом која стоји пред њима”, истакао је између осталог Исмет Хајдари, професор на Међународном колеџу у Митровици.

Његов колега, професор на истом колеџу, али и на Пољопривредном факултету Приштинског универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици, Александар Ђикић, сматра да жеља младих да оду са ових простора, најбоље говори о њиховом ставу о политичкој ситуацији.

“Најбоље о политичкој ситуацији сведочи то како се млади односе и какве планове имају за своју будућност. Ако већина младих људи не види своје место у овој средини и намерава да иде негде, невезано где, чак и на места за која немају представе како изгледају, дакле по принципу, спашавај се ко може, онда вам је јасно да је политичка ситуација далеко од добре”, рекао је Ђикић.

Мањинске заједнице су рањиве и сваки, па и најмањи политички сукоб, као и нефункционалност институција утичу на њихов опстанак и развој. Учесници дебате сматрају да је Србија највећи послодавац за косовске Србе, али да се средства неравномерно распоређују, док о осталим мањинским заједницама, осим уочи избора, ретко ко води рачуна и размишља о њиховој перспективи.

“Српска заједница није у неком бог зна каквом добром положају. Много је разлога за то, и политичких и економских. Ако се овакво стање настави и одржи још неко време, а не видим да ће да буде боље јер ово траје још од рата на овамо, да се једноставно води нека политика која није органски повезана са потребама народа, бојим се да ће ићи ка горем положају српског народа на Косову и да ће ићи ка горем економском положају, а самим тим и ка исељавању са ових простора”, мисли проф. Ђикић.

За професора Хајдарија је неосновано што се сви међуетнички и међунационални односи на Косову своде само на односе између Албанаца и Срба и што потпуно остају по страни и што су потпуно маргинализоване остале мањинске заједнице.

“Ја мислим да је осталим мањинским заједницама стварно веома тешко и да се налазе у веома тешкој ситуацији у односу на српску заједницу која је, да тако кажем, привилегована, јер се о њој говори, о њој се води рачуна, о њој се воде преговори, док остале мањинске заједнице функционишу на маргинама друштва, са веома мало средстава и са веома малом друштвеном пажњом и бригом, тако да ако се настави овај тренд, ја се плашим да ће се те мањинске заједнице изгубити и да ће изгубити сваку прилику да имају неку ефикаснију и значајнију будућност”, додао је он.

Учесници дебате нису задовољни колико Срби који живе на Косову имају могућности да сами утичу на промене и да сами одлучују о својој будућности, као и да артикулишу своје потребе. Капацитети постоје, само је потребно активирати их.

“Морам да кажем да има капацитета, искрен да будем има, али бих додао, још увек има. То не може да траје вечно. Имали смо једну озбиљну друштвену елиту до 1999. године, након тога је то драстично смањено, очувало се и обновило нешто током двехиљадитих година, али с обзиром да је једна таква друштвена елита непожељна у неком јавном дискурсу, доћи ће до тога да више нећете имати тог материјала од чега ћете моћи да направите једну елиту. Имаћете само политичаре, прост народ и то је то”, став је Александра Ђикића.

Постизборни вакуум негативно утиче на све сфере друштвеног живота, али и на односе у региону, а посебно на дијалог који се у Бриселу одвијао између Београда и Приштине. Став учесника дебате је да дијалог нема алтернативу, да се мора наставити, али далеко транспарентније и да се на столу у Бриселу нађу теме које су важне за животе људи, као и да се испоштује све договорено.

Ипак, најновији договори око увођења авио линије између Београда и Приштине показује да се дијалог и даље води далеко од очију јавности, што није добро за грађане, сматра Александар Ђикић.

“Са више места, од више званичника, од људи поготову ако сте и у контакту са неким од званичника, ви сте могли да чујете уназад две године, можда и више, да је бриселски процес у некој блокадаи, у ћорсокаку, као да се ни о чему не преговара, међутим, мало по мало па чујете да се нешто дешава, као што се десила та одлука о увођењу авионске линије, што не мора да буде ни добро ни лошр, али сведочи о том карактеру бриселског процеса који има недостатак од самог почетка, а то је да је нетранспарентан. Ако ви тражите неко решење које ће да буде у интересу народа, који је онда разлог да народ не зна ништа о томе о чему ви уствари преговарате? Да ли преговарате о техничким питањима, да ли о политичким? Све што се чује, чује се из некаквих медијских, мање или више поузданих извора, а уствари политичари на тај начин само пуштају пробне балоне да виде како ће народ да реагује. Очигледно је да се иза паравана нешто одиграва а мени је жао што то није транспарентно”, наглашава проф. Ђикић.

Сличног мишљења је и Исмет Хајдари:

“Ја мислим да немамо много разлога да будемо презадовољни бриселским преговорима и са оним што су они постигли до сада, али мислим да је то и даље једини формат који успева да тако, тако, одржи заједно преговарачке стране и да омогући њихову комуникацију чак и ситуацијама када постоје блокаде и застоји у овим преговорима, као што је ово последње што се десило, што је уследило након увођења тарифа на производе из Србије. Ја мислим да је бриселски формат преговора до сада донео неколико веома значајних ствари. Ја сада са косовском личном картом могу да путујем без икаквих проблема у Србију, што раније нисам могао. То је нешто што је постигнуто овим бриселским споразумом. Наравно, очекивао се много већи број и много бржи прогрес у овим преговорима, очекивало се много више резултата који би пружали основу за коначни финални договор, то све наравно недостаје, али то не значи да треба одустати од преговора. Сваки преговори, било какви да су, ипак су боље и иделаније решење него не преговарати и свађати се или не дај Боже, ратовати”, закључује проф. Хајдари.

Политички и институционални вакуум, али и евентуално непоштовање изборне воље грађана није безопасно. Косово је још увек постконфликтно друштво и увек постоји опасност да дође до немира, социјалних или чак и оних рушилачких.

“Одговорност је велика на овима који су добили највише гласова. Дакле, Самоопредељење је врло лако могло да формира владу. Зашто то нису урадили, можда постоје различоита објашњења? Можда се плаше да је формирају јер су њихови гласачи претежно млади људи, претежно незапослени, који имају велика очекивања. Они су можда свесни тога да та очекивања не могу да испуне. То је један разлог, а да ли то може да буде опсаност, одговор је, може, јер је тај корпус тих гласача, млада популација која је на Косову преко 60% незапослена и она очекује неко решење за своју егзистенцију. Не кажем да ће да дође, али ако не буде тих решења, може да дође до једне “социјалне ббомбе” и у таквим неким превирањима ће косовско друштво да буде у озбиљном искушењу”, мисли проф. Ђикић.

“Ја не очекујем немире у смислу сукоба на улицама, али не верујем да ће се чланство Самоопредељења, људи који су гласали за њих, а то су углавном млади, незадовољни, фрустрирани људи, без јасне перспективе, ја не верујем да ће се они лако помирити са чињеницом да Самоопредељење, по други пут остане ван власти, иако по други пут убедљиво побеђује на изборима. Не треба искључити ни ту могућност, али мислим да много веће шансе и много више могућност и даље има политички процес, односно проналажење заједничког језика између ове две партије”, оптимистичан је Хајдари.

Ако више од 100 дана трају преговори две странке о формирању нове владе, што личи само на преговоре о подели власти, а не и о програму за побољшање живота грађана, таква влада по мишљењу професора Хајдарија не може да буде дуговечна.

“То је врло лоша предиспозиција, чак и ако буду постигле споразум. Самоопредељење и Демократски савез Косова ће ући у коалицију са тим негативним искуством, да су више од три месеца преговарали, свађали се јавно, а да нису успели да постигну договор. Оно што је битно са демократског становишта, јесте да су они добили већину на изборима, да они заслужују и да треба да добију ту шансу да владају и да покажу да ли су у стању да учине више него што је то урадила досадашња власт. Нема још много времена за евентуални договор између ове две партије, ја мислим да ће крај ове недеље, односно недеља да буде одлучујући дан за постизање споразума и ако не дође до споразума, онда се отвара неколико варијанти које неће баш да буду толико оптимистичке за целу земљу”, наглашава Хајдари.

Професори Александар Ђикић и Исмет Хајдари су такође скептични да ће нова влада, ако се формира, заиста испоштовати своја предизборна обећања и да ће се борити против корупције и непотизма, да ће обезбедити бесплатно школство и здравство, као и равноправан статус свих грађана Косова. Дебату о тренутној политичкој ситуацији на Косову и њеном утицају на економски развој, живот младих и мањинских заједница, као и о наставку дијалога у Бриселу, под називом “Косово, 100 дана после избора”, организовала је Комуникација за развој друштва у оквиру пројекта Грачаница, друштвени клуб, уз подршку Косовске фондације за отворено друштво. Дебата је одржана у Центру грађанске енергије у Грачаници.

Ана Марковић

izvor:http://gracanicaonline.info/

Please follow and like us:

Postavi komentar

*
* (neće biti objavljen)