Radionica povodom svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine.

Povodom 26. januara, Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine, NVO “Komunikacija za razvoj društva” je u Centru građanske energije – CEC održala radionicu i predavanje na temu obrazovanja o zaštiti životne sredine.

Prva Konferencija UN o životnoj sredini održana u Stokholmu 1972. godine bila je zalet koji je pokrenuo društvo na globalnom nivou da deluje u pravcu menjanja svesti o stanju u životnoj sredini, o načinu korišćenja resursa, zagađivanju i njegovim posledicama i potrebi da se spreči dalje degradiranje životne sredine. Na ovoj konferenciji je usvojena deklaracija kojom se naglašava potreba za obrazovanjem o zaštiti životne sredine.

Kroz prezentacije „Osnove životne sredine“ učesnici su upoznati kako je porast broja stanovnika na našoj planeti i razvoj industrije uticao na promene u prirodnoj sredini, i kako je čovek prirodnu sredinu prilagođavao sebi, ne razmišljajući o posledicama koje te promene mogu da imaju. Istaknuti su najveći zagađivač vode, vazduha, zemljišta, ali i mere zaštite koje se preduzimaju kako bi se zagađivanje smanjilo.
Odrađena je radionica na temu „Moja ekološka poruka“.


Drugo predavanje na temu „Ekološke katastrofe“ istaknuto je pet velikih ekoloških katastrofa koje su se desile u drugoj polovini 20. veka i početkom 21. veka, i kakve posledice imaju po živi svet.
U sledećem delu predavanja učesnici su diskutovali na temu šta podrazumeva obrazovanje o zaštiti životne sredine.
Kroz prezentaciju “Šta nam je činiti?” govorilo se o tome da obrazovanje o zaštiti životne sredine podrazumeva poznavanje prirodnih i društvenih nauka potrebnih za razumevanje i rešavanje ekoloških izazova, ali i formiranje novog sistema vrednosti čoveka u odnosu na prirodu i okruženje, zasnovanog na redefinisanim moralnim principima.

Glavni cilj ekološkog obrazovanja je naučiti ljude da u interesu svog opstanka moraju poštovati zakone i zahteve prirode, a ona će im bogato uzvratiti. Ne budemo li počeli da poštujemo te zahteve i ne samo poštujemo, nego stavljamo ispred profita, bićemo na velikom gubitku. Važno je biti svestan ekološke štete koju je pretrpela naša planeta, ali još je važnije shvatiti da je promena moguća. Neophodno je naučiti svakog čoveka da i male akcije imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu, i da taj uticaj najčešće nije mali koliko oni misle.

Ekološko obrazovanje se oslanja na kritičko mišljenje, konstruktivno i kreativno rešavanje problema i efikasno donošenje odluka i uči nas da problemima pristupimo sa više različitih strana da bi sagledali širu sliku. Osnovno načelo eko-obrazovanja i vaspitanja izraženo je u zahtevu da ekološko obrazovanje ne bude samo informisanje o eko-činjenicama, da znanja koja se stiču budu samo na nivou obaveštenosti, već da čitav život u obrazovnim ustanovama bude u adekvaciji sa ekološkim zahtevima.
Ekološko obrazovanje i formiranje ekološkog načina mišljenja započinje u najranijoj mladosti, pa je, otuda veoma značajna uloga obrazovno-vaspitnih organizacija na svim nivoima sticanja znanja (osnovno-školsko, srednje i visokoškolsko). Zato je zadatak vaspitanja i obrazovanja, jeste sticanje znanja, kako bi generacijama koje stasavaju i koje su u punoj aktivnosti na rešavanju problema čovekove sredine imali sistematizovana znanja o savremenim problemima čovekove sredine, o karakteru i suštini opasnosti ugrožene sredine; o načinu otklanjanja negativnih posledica narušene ekološke ravnoteže. Navedeni su primeri kako pojedinci, a zatim i udruženja i velike organizacije deluju i skreću pažnju svetske javnosti na globalne probleme životne sredine. Na predavanju je istaknuto i da je raciklaža i upravljanje otpadom jedan od najboljih načina zaštite životne sredine.

U završnom delu radionice, učesnici su izrađivali eko-ramove na kojima su ispisivali već smišljene ekološke poruke.

Ova radionica i predavanje su održani u okviru Društvenog kluba Centra građanske energije  uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo – KFOS.

Please follow and like us:

Postavi komentar

*
* (neće biti objavljen)