Podkast sa Katarinom Marinković: Ovo je era tehnologije, ali moramo se zajedno boriti protiv plasiranja lažnih vesti

Društvene mreže su pogodno tlo za dezinformacije i to je opasno u stvari iz razloga što na društvenim mrežama danas svako može da piše šta god želi. Ovo je era tehnologije i moramo se boriti zajedno, poručila je novinarka Medija centra iz Čaglavice Katarina Marinković.

U drugoj epizodi podkasta Bla bla kafea Katarina Marinković novinarka Medija centra iz Čaglavice govorila je kako plasiranje lažnih informacija putem društvenih mreža dopire do publike.

„Društvene mreže su pogodno tlo za dezinformacije i to je opasno u stvari iz razloga što na društvenim mrežama danas svako može da piše šta god želi, bez da zbog toga odgovara možda u većini slučajeva. Ljudi su međutim isto skloni tome da i te neproverene informacije često šire dalje, dele, pa čak i da veruju u njih“, rekla je ona.

Prema njenim rečima dezinformacije se brže šire od istine na društvenim mrežama iz razloga što ljude privlače senzacionalistički naslovi.

„Kontraverzni naslovi, iako često ti senzacionalistički naslovi uopšte ni ne sadrže ono što piše u naslovu kad vi kliknete na taj tekst, a uglavnom tu piše nešto da je hitno, da je neki užas, da je nešto strašno. I to su neke klasične navlake koje služe da vas samo upecaju da kliknete na taj link i da tu možda vidite neku reklamu koju uopšte niste planirali da vidite ili uopšte nešto niste planirali“, pojasnila je ona.

Zbog prirode svog posla prati većinu društvenih mreža.

„Koristim Fejsbuk i Instagram, Tviter ne baš, Tik Tok s vremena na vreme, ali vrlo često se susrećem sa nekim reklamama za neke čudotvorne lekove ili preparate, a ima i zloupotreba imena lekara i poznatih za tu marketinšku i finansijsku dobit kompanija upravo kroz lažne manipulativne sadržaje“, navela je Marinković.

Katarina je u našem podkastu naglasila da je najveća lažna vest bila ona koju je plasirao Javni servis Kosova (RTK) i koja je dovela do Martovskog pogroma 2004. godine.

„U utorak 16. marta u kasnim noćnim satima mediji u Prištini su javili da su trojica dečaka Albanaca smrtno stradali utopivši se u Ibru u selu Čabra kod Zubinog Potoka. I kako su oni tada javljali zapravo dečaci su se utopili, jer su bežali pred srpskim napadačima. Onda je nastalo šta je nastalo, svi znamo koje su posledice bile, proterano je 4.000 Srba, nekoliko gradova skroz etnički očišćeni, porušeno je oko 935 kuća čini mi se, zapaljeno je 35 crkava i manastira, među kojima je crkva Bogorodice Ljeviške. Tako da to je zapravo jedan od mnogo dobrih primera koji treba stalno da se pričaju i stalno da se navode, šta je sve i koje posledice izazvala jedna lažna vest“, istakla je ona.

Ključnu ulogu u borbi protiv lažnih informacija igra medijska pismenost, smatra Katarina.

„Da pojedinac kritički razmišlja, da može da analizira i procesuira informacije koje konzumira putem različitih medijskih platformi. Tako da na tome mislim da svi zajedno moramo da radimo. I mediji i civilno društvo i vlade i razne neke organizacije i institucije. Nekako mislim da bi možda i deca u školi trebala imati taj predmet ili dopunsku nastavu ili bilo šta već vezano za medijsku pismenost. Ovo je nekako era tehnologije i nekako to dolazi s tim, ali moramo se boriti zajedno“, zaključila je ona.

Izvor: gracanicaonline.info