Članovi mreže na sastanku o „unutrašnjem dijalogu“

Članovi Mreže za građanski aktivizam su 14.03.2018. godine učestvovali na okruglom stolu koji u okviru unutrašnjeg dijaloga, koji je inicirao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić,  organizuje ”Radna grupa Vlade Srbije za pružanje podrške vođenju unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji pri Ministarstvu pravde Republike Srbije.

Okruglom stolu su prisustvovali direktor Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije Žarko Stepanović i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo Dušan Kozarev, kao i zamenik premijera Vlade Kosova Dalibor Jevtić i šef za saradnju s medijima i poslanik Srpske liste u kosovskoj skupštini Igor Simić.

Među brojnim problemima koji muče srpsku zajednicu na Kosovu, predstavnici civilnog sektora su posebnu pažnju usmerili na pitanja koja se tiču jačanja kapaciteta srpske zajednice, naročitu  u domenu EU integracija i IT sektora, kao osnova za dalji razvoj, ali i usmerili pažnju na neophodnost ulaganja u svaki segment društva, ne bi li smo kao zajednica opstali.

Predsednik Mreže za građanski aktivizam Ivan Todorović je govoreći o mehanizmu koji predstavljaju organizacije srpskog civilnog društva na Kosovu, ukazao na nepostojanje saradnje i nekorišćenje tog resursa od strane srpskih institucija na Kosovu. Takođe, Todorović  upozorio je prisutne da postojeća praksa podela među civilnim društvom, a i društvom uopšte, mora da prestane i da odnos političkih predstavnika prema civilnom društvu ne sme zavisiti niti od toga da li dolazimo sa severa ili juga, niti od bliskosti sa političkim stukturama.

Sanja Vuković iz Mreže za građanski aktivizam i predsedavajuća Radne grupe za pitanja jezika u Savetodavnom veću za zajednice, Kancelarija predsednika Kosova, rekla je da zaštita srpskog jezika i pisma na Kosovu mora biti prioritet svih nas. Ona je ponudila i konkretna rešenja – ponovno uspostavljanje Katedre za albanologiju na Univerzitetu u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kao i uvođenje albanskog jezika u škole kao izbornog ili fakultativnog predemeta. Navela je da je to jedini način da iškolujemo prevodioce, smanjimo stopu nezaposlenosti, ali i da će učenjem jezika okruženja  mladi ljudi biti konkurentni na tržištu rada. Potrebno je da Vlada Republike Srbije jasno podrži stav da učenje albanskog jezika nije izdaja, već patriotski čin i  da se u procesu pregovora sa Prištinom insistira da to bude recipročno i sa albanske strane.

Ivan Nikolić iz Mreže za građanski aktivizam i direktor organizacija Komunikacija razvoj društva je rekao da je bilo krajnje vreme za organizaciju jednog ovakvog sastanka, te da je srpsko civilno društvo u prošlosti imalo mnogo više šansi da se susreće sa kosovskim političarima. Zbog takve situacije su mnoge šanse propuštene, ali da ipak nije kasno da se pokrene, odnosno intezivira dijalog na saradnji sprsko civilno društvo i predstavnici institucija Republike Srbije, kazao je Nikolić.

Na okruglom stolu predstavnici organizacija civilnog društva su  izneli i druge probleme, među kojima su odlazak mladih sa Kosova, problem sa pristupom dokumentima, vizne liberalizacije, bezbednost, zaštita ljudskih prava i posebno prava žena.