Transparentnost opština: Klokot

Opština Klokot je, među 38 lokalanih samouprava na Kosovu, proglašena za najtransparentniju na konkursu koji su 2011. i 2012. raspisali USAID i Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Danas, šest godina kasnije, nova opštinska vlast u Klokotu optužuje bivše lokalno rukovodstvo za mnoge propuste koji se ne daju lako ispaviti. Za blokadu pojedinih sektora u ovoj opštini okrivljuju i centralne vlasti u Prištini.

Klokot je, kaže aktuelni predsednik opštine, Božidar Dejanović, bio „tamni vilajet“. Danas su, naglašava, rešeni brojni komunalni problemi. Da li je je i koliko  opština u međuvremnu postala sevis svijih građana, pitali smo prvog čoveka Klokota. „Optšina je stoprocentno servis građana. Ja se nadam da će kroz projekte koje ćemo uskoro implemetnirati građani stvarno dobiti na uvid svu dokumentaciju o trošenju novca, kao i dokumenta na bilo kom polju“, naglašava Dejanović. On je istakao da se debate sa građanima, na kojima oni otvorno mogu da iznose svoje primedbe na rad gradonačelnika i opštinskih odeljenja, kao i da daju svoje predloge, redovno održavaju.

„Tek se sada građani animiraju da otvoreno traže svoja prava, a ranije i da su hteli, nisu mogli. Naravno, institucije su tu zbog građana“, zaključuje gradonačelnik Klokota, Božidar Dejanović. Na terenu, građani već osećaju rad novih lokalnih vlasti. Postavljena je ulična rasveta, biće aktiviran i video nadzor, ukolonjene su divlje deponije u gradu i okolnim selima, postavljeni kontejneri, groblja očišćena, grade se trotoari, svi putevi u opštini biće asfaltirani.

Volja kod lokalanih vlasti postoji ali, iako ih deklarativno podržavaju, vlasti u Prištini ne retko oppštini Klokot odmažu u mnogim stvarima. I dalje postoje veliki problemi u sektorima zdravstva i obrazovanja, ali i drugim oblastima. „Zahtevamo formiranje ostalih ustanova koje po Ahtisarijevom planu i prema procesu decentalizacije pripadaju opštini Klokot, a to je ogranak Opštinskog suda, Centar za socijalni rad, Centar za registraciju dozvola i Centar za izdavanje vozačkih dozvola, kao i vatrogasni dom. To bi kompletiralo naše potrebe u opštini“, pojasnio je zamenik gradonačelnika Klokota, Saša Mirković.

Jedan od gorućih problema, kako i u drugim opštinama, tako i ovde, jeste odlazak mladih u potrazi za poslom. Koliko su informacije o konkursima dostupne mladima i da li ih prate, pitali smo Andrijanu Vesić budućeg studenta stomatologije. „Iskrena da budem, opštinski sajt sam pogledala dva ili tri puta i to je bilo nešto u vezi sa konkursima za medicinske radnike, ali tu ništa nije bilo istaknuto od informacija, šta je meni trebalo da se prijavim ili da se neko drugi prijavi za taj konkurs, tako da sam to saznala zapravo od nekih ljidi koji rade u opštini. Što se tiče uvida u konkurs za posao, mislim da se to na neki način krije“, rekla je Andrijana.

Mlađani Aleksandar Cvetković iz Klokota kaže da bi prvog čoveka mesta u kome živi pitao šta može i koliko je u mogućnosti da uradi za mlade. „Mi ovo nismo imali do sada. Prethodna vlast se nikada nije ni potrudila da pita mlade koje su njihove potrebe“, rekao je Aleksandar. Kako da se transparentnost poboljšala, a lokalana samoupuava i praktično, a ne samo po definiciji postane servis svojim građana?

„Jedna od konkretnih ideja je baza on – lajn podataka u vezi sa dokumentima koja su od javnog značaja, čime bi se poboljšala transparentnost lokalne samouprave i građana, odnosno opštine i građana“, predlaže Milica Mirković, članica neformalne ženske grupe „Aktiv Vumen“ U opštini Klokot civilni sektor je trenutno na nivou stagnacije, ali se radi na njegovom osnaživanju. Što se lokalane samouprave tiče, poruka za njih je da moraju biti bolji i slušati poruke iz naroda, kaže članica Savetodavnog veća za zajednice, Sanja Vuković.

„Opština Klokot je odličan primer ostalima kakva sudbina može da zadesi opštinsku vlast onda kada narod nije zadovoljan rezultatima njihovog rada. Bez obzira na svu političku podršku, bez obzira na sve što prati razne izborne procese, građani su pokazali kako menjaju ono što se njima ne sviđa i pokazali su da je narodna volja iznad svake druge volje“, kaže Vukovićeva, dodajući da  nesaradnja sa građanima i civilnim sektorom predstavnicima vlasti može da se obije o glavu ili bolje reći o mandat.

Da li nove vlasti imaju razloga za strah, ukoliko se ogluše o pravila službe? Vukovićeva naglašava da opština Klokot nema razloga za sada da strahuje od civilnog sektora. „Civilni sektor je, po definiciji postojanja, saradnik opštine na rešavanju različitih problema dok god bude postojalo razumevanje i otvorenost za saradnju“, zaključila je Sanja Vuković.

Opština Klokot je prema planu Martija Ahtisarija formirana 2010. godine. Pored naseljenog mesta Klokot, obuhvata sela: Vrbovac, Mogilu i Grnčar. Opština se prostire na površini od 2.336 hektara. Stanovništvo čine Srbi, njih blizu 3.500, dok je Albanca upola manje, ima ih blizu 1.500.

Uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo, u Opštini Klokot je održan okrugli sto na temu transparentnosti. Gradonačelnik, Božidar Dejanović i njegov zamenik, Saša Mirković, razgovarali su sa građanima i predstavnicima civilnog sektora o radu opštinske administracije, aktiviranju građana u procesu donošenja odluka, kao i o saradnji sa civilnim sektorom. Okrugli sto je organizovala NVO „Komunikacija za razvoj društva-CSD“ iz Gračanice, u okviru projekta „Odgovorno društvo, transparentne opštine“, koji sprovodi sa Novom društvenom inicijativom iz Severne Mitrovice i medijskim partnerima, RTV Mir i NVO „Omonia“.

Izvor: www.gracanicaonline.info