Regionalna konferencija „Moj jezik, pravo moje zajednice, u mojoj opštini“

U organizaciji NVO „Komunikacija za razvoj društva“ (CSD), a u okviru projekta „Moj jezik, pravo moje zajednice, u mojoj opštini“, u Gračanici je održana dvodnevna regionalna konferencija. Konferencija je deo pomenutog projekta koji su podržali Ambasada Švajcarske na Kosovu i Opština Gračanica, a partner CSD-u u sprovođenju projekta, bila je Kancelarija poverenika za jezike Vlade Kosova.

Na konferenciji su učestvovali romski aktivisti iz Srbije, Makedonije, Albanije, Bugarske i sa Kosova, a otvaranju su prisustvovali ambasador Švajcarske, Žan Hubert Lebet, gradonačelnik Gračanice, Vladeta Kostić i poverenik za jezike u Vladi Kosova, Slaviša Mladenović.

„Švajcarska je odlučila da podrži ovaj projekat nakon odluke opštine Gračanica da romski jezik uvede u službenu upotrebu. Počeli smo projekat sa nadom da može biti primer za druge institucije. Dolazim iz zemlje u kojoj se koriste četiri jezika i znam zašto je upotreba jezika toliko bitna“, rekao je ambasador Švajcarske, čestitajući svima koji su učestvovali u sprovođenju projekta, uz obećanje da će njegova zemlja uvek podržati projekte koji promovišu različitost.

Opština Gračanica je jedina od 34 kosovske opštine u kojoj je zamenik gradonačelnika pripadnik romske zajednice i u kojoj je romski jezik uveden u službenu upotrebu, iako po zakonu, ova lokalna samouprava to nije morala da uradi, jer u opštini Gračanica živi manje od 5% Roma, rekao je Vladeta Kostić.

„Opština Gračanica ima u izvršnoj vlasti i na visokom pozicijama predstavnike romske zajednice i time se ponosimo. Mi od samog početka pokušavamo da rešavamo goruće probleme svih zajednica, a posebno romske. Jedina smo lokalna samouprava u kojoj je romski jezik u službenoj upotrebi. Takođe, odgovorno tvrdim da zapošljavamo najveći broj Roma od svih kosovskih opština. Ti poslovi su možda najteži i najgori, ali je činjenica da se moraju ispuniti određene kvalifikacije za neke druge poslove i tako dolazimo do zaključka da je najveći problem upravo u edukaciji Roma. I tu pokušavamo da pomognemo. Otvorili smo Obrazovni centar za romsku decu, angažovana su dva prevodioca u opštini, ali odgovornost je i na roditeljima da insistiraju na školovanju svoje dece. Naša obaveza, obaveza lokalne samouprave, jeste da pružimo njihovim idejama punu podršku“, istakao je predsednik opštine Gračanica.

Kancelarija poverenika za jezike, sa svojim malim timom, radi sve što može kako bi se Zakon o upotrebi jezika, koji je dobar, primenio i na terenu. Negde nema sredstava za prevodioce i lektore, a negde nema ni volje pojedinaca, da taj zakon sprovedu u praksi, rekao je poverenik za jezike u Vladi Kosova, Slaviša Mladenović.

„Opština Gračanica može predstavljati primer svim opštinama na Kosovu, ali i regionu. Nadam se da će sa ovog skupa izaći zaključci kako bi se slične prakse sprovele tamo gde živi značajan broj Roma“, rekao je Mladenović, naglašavajući da samo svi zajedno možemo da se izborimo protiv birokratskih smetnji za poštovanje i primenu Zakona o upotrebi jezika.

Na konferenciji je u okviru panela o jeziku, prikazan dokumentarni film „Višejezičnost“, koji je snimila produkcija „Doku fest“ u saradnji sa Kancelarijom poverenika za jezike, a predstavljen je i romsko-srpski rečnik.

Osim problema sa upotrebom jezika, na konferenciji su aktivisti iz regiona govorili i o obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj inkluziji. Razmenjene su dobre prakse iz regiona, a jedan od učesnika konferencije, bio je i profesor doktor Dragoljub Acković, zamenik direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije i predsednik Svetskog parlamenta Roma. Acković je posebno govorio o obrazovanju mladih Roma, ali i o potrebi obrazovanja za odrasle i uvođenju dopunske nastave. Organizacije, romski aktivisti i političari, neprekidno moraju da vrše pritisak na institucije, kako bi ispoštovale njihova prava, naglasio je profesor Acković.

„Posebno obratite pažnju na stečena prava, koja vam niko ne može uzeti. Vi ovde na Kosovu sada nemate neke stvari, koje smo mi uveli još osamdesetih godina, kao što je čas romskog jezika, novine na nešem jeziku, emisije i slično. Borite se i vršite pritisak, jer niko neće to da radi umesto vas“, poručio je profesor Acković.

Drugog dana konferencije, učesnicima se obratio i Kujtim Paćaku, jedini romski poslanik u Skupštini Kosova, koji je obećao svoju pomoć kako bi se zaključci i preporuke sa ove konferencije sproveli u delo.

„Ali nemojte da stanemo kada se završi ova konferencija. Nastavimo i dalje našu borbu, jer mi treba da budemo ravnopravni sa svima koji žive na Kosovu, u regionu, u Evropi i u svetu. Da bismo to ostvarili, moramo negovati svoj jezik, svoju kulturu i tradiciju, ali posebno moramo posvetiti pažnju obrazovanju. Bez obrazovanja, dalje ne možemo“, poručio je Paćaku.

Potreba za sveobuhvatnom analizom položaja Roma na Kosovu, otvaranje katedre za romski jezik na univerzitetu u Prištini, pokretanje časopisa i dnevnog lista na romskom jeziku, poseban budžet za lokalne samouprave za prihvat Roma koje zemlje Evropske unije vraćaju na Kosovo, samo su neke od preporuka konferencije o položaju Roma na Kosovu.

Projekat „Moj jezik, pravo moje zajednice u mojoj opštini“, koji je sprovela Komunikacija za razvoj društva, ima za cilj razvijanje i povećanje poverenja, kako između romske i ostalih zajednica, tako i između romske zajednice i lokalnih institucija. U okviru projekta, poseban akcenat je stavljen na upotrebu romskog jezika u lokalnim institucijama, u opštinama Gračanica, Obilić i Kosovo Polje. Osim povećanja svesti o pravu na sopstveni jezik, odnosno o pravu na upotrebu romskog jezika i o značaju standardizacije romskog jezika, jedan od ciljeva ovog projekta je i očuvanje romske kulture i tradicije, jačanje individualnih kapaciteta, kao i povećanje mogućnosti za samozapošljavanje pripadnika romske zajednice. Na kraju projekta, od 14 polaznika kursa romskog jezika, dvoje najboljih je dobilo posao na poslovima prevođenja u opštini Gračanica.