Vesti

Prezentacija OPEN analize -„Kapaciteti lokalnih samouprava u ispunjavanju obaveza u borbi za životnu sredinu“.

Opština Gračanica jedna je od najzagađenijih na Kosovu. Zagađeni su voda, vazduh, zemljište. Višegodišnja istraživanja pokazuju da su u Gračanki pronađeni teški metali, kako iz flotacije rudnika u Kišnici, tako i hemijski otpad još uvek nepoznatog zagađivača. Sama jalovina meštanima Gračanice i okoline predstavlja veliki i učestali problem. Usled jačeg vetra dolazi do podizanja i raznošenja žute prašine. Iako su i institucije i građanstvo svesni ekoloških problema ne postoji ni inicijativa, ni dovoljno novca da se oni dugoročno reše, navodi se u istraživanju koji je predstavila organizacija Komunikacija za razvoj društva (CSD) u okviru incijative Open.

Tokom jučerašnjeg dana Gračanicu je ponovo prekrio veliki oblak žute prašine sa jalovišta koja se podigla usled jakog vetra. Prašina se brzo širi i dopire u vodu, zemljište, ulazi u domove meštana. Utvrđeno je da u česticama ima teških metala, među kojima i otrovni cijanid, ali i drugi. Jalovište je dugogodišnji, i za sada, nerešiv problem, pošto se odgovornost se sa lokalnih prebacuje na centralne institucije koje izgleda da nisu zainteresovane, a vlasnik ovog otpada, kompanija „Trepča“, ne dozvoljava da se „dira ono što je njihovo“. O štetnom uticaju na zdravlje ljudi se ne razmišlja previše.

„Svakako je osećaj razočarenja. Imam i snimak u telefonu onoga što se desilo juče, ali to nije samo juče, to se dešava svaki dan. Mi to možemo da vidimo po našim krovovima i znamo šta mi udišemo. Ali, odgovor da ’ne sme to da se naspe’ i da bar taj efekat letenja čestica ne može da se spreči, kako bi 10 ili 20 hiljada ljudi koji ovde žive donekle imali pravo na čistiji vazduh, samo zato što se ne zna čija je nadležnost, da li opštine, da li je to ’Trepča’, Agencija za privatizaciju ili nadležno ministarstvo, je poražavajući“, kaže Dejan Dimitrijević, direktor JKP „Ekologija“.

Kako bi ovaj veliki ekološki problem mogao biti rešen?

„Kada bi neko rekao nekom ministru da će par miliona biti investirano u taj projekat i da za taj projekat radove može da izvede neko blizak ministru, da taj ministar od toga ima koristi, ja verujem da bi se to rešilo ekspresno. Mislim da još nisu videli modus da mogu da naplate i zarade na jednom takvom projektu“, kaže Dimitrijević.

Reka Gračanka ili „reka kameleon“, kako su je nazvali predstavnici NVO Komunikacija za razvoj društva (CSD) tokom svog istraživanja, ovih dana često menja boju. Od braon postaje bela, pa prelazi u plavu. Miris (smrad) koji dopire iz reke je nepodnošljiv. Međutim, još nije utvrđeno ko je zagađivač koji ispušta hemijski otpad.

„Razočaram se prvo što taj problem traje beskonačno, a onda se razočaram i što ljudi koji žive pored reke ne odreaguju. Da li je razlog ’da se nekome ne zamerim zato što ne mogu da dišem’? Znači, uskraćuje mi se vazduh, a da se nekome ne bi smo zamerali ’hajde da ne izlazimo (na protest)’ ili prosto, digli smo ruke, jer smo toliko umorni i kažemo – šta ćemo time da rešimo? Ali, Boga mi, kada god problem izađe u javnost i u medije i malo se više priča o njemu, nekako na čudan način taj problem nestane“, kaže Milena Zdravković, bivša odbornica u SO Gračanica i nekadašnja zamenica ministra za zaštitu životne sredine.

Opština Gračanica je utvrdila da hemijski otpad koji se ispušta u Gračanku dolazi iz Ajvalije. Međutim, iz Opštine Priština su kazali da zagađenje ne dolazi iz njihove opštine.

„Da li opština ima pravo da tuži drugu opštinu zato što se nešto iz te opštine dešava, ako smo sigurni da dolazi iz te opštine? Mi stalno spekulišemo informacijama – zna se, ali ne smemo da kažemo. Ja iskreno ne znam o kome se radi. To treba da rade inspekcije. Treba da rade centralne institucije, tamo gde sam ja radila nekad. Znači, ne postoji politička volja da se problemi u našoj opštini reše“, kaže Zdravkovićeva.

Popločavanje reke kao rešenje?

Tokom nedavnog obeležavanja Međunarodnog dana životne sredine, gradonačelnica Gračanice Ljiljana Šubarić, nagovestila rešavanje problema reke. Najavila je da će biti uloženo 80 miliona evra, a u realizaciju projekta će osim Gračanice, biti uključene i opštine Priština, Lipljan, Obilić i Kosovo Polje. U javnosti se spekuliše se da bi to rešenje podrazumevalo „popločavanje reke do Radeva“.

„To definitivno neće rešiti naš problem. To je opet maskiranje. Nama niko ne garantuje da i ako se ulaže toliki novac, da će prestati taj smrad i da će problem da se reši“, kaže Zdravkovićeva ističući da su pomenuti fondovi odobreni pre više godina, ali da je tada bilo naznačeno da su ta sredstva namenjena za prečišćavanje vode.

„Da se tolike pare izdvoje za popločavanje reke, ja ne mogu da verujem da je to tačno“, kaže ona.

Dimitrijević kaže da je do njega stigla informacija o planiranom popločavanju reke.

„Naša reka više nije reka za kupanje, nije više reka za ponos, nije nešto čime ćemo da se dičimo… Možda je rešenje za to da se odozgo zatvori, a ne odozdo, jer ta voda svakako mora da ima neku ulogu“, kaže Dimitrijević.

Uloga građana

Osim institucija, u očuvanju životne sredine ulogu imaju i sami građani. Istraživanje koje je objavio CSD potvrđuje da su građani upoznati sa ekološkim problemima i da njima doprinose i oni sami. Gotovo da je normalno, navodi Rajko Jovanović, da ljudi bacaju smeće u reke.

„Pitali smo ih da li nesavesno ophođenje građana ugrožava životnu sredinu. 55,8% je reklo da potpuno ugrožava, 30,8% je reklo da ugrožava u većoj meri, 0,6% smatra da to uopšte ne ugrožava i 2,6% nije znalo da da odgovor“, navodi Jovanović.

Učesnici panela su ukazali i na problem divljih deponija kojih je sve više. Često, navode, zagađivači u opštini Gračanica budi i građani i privredni subjekti iz drugih opština. Takav je slučaj u Ugljaru gde smeće, uključujući i građevinski otpad, bacaju stanovnici Kosova Polja.

Dejan Dimitrijević ističe problem koji ovom preduzeću stvara Regionalna depojina u Prištini koja, kako navodi, ne dozvoljava da se tamo odnosi sav otpad, poput stakla i građevisnkog otpada, pa neretko „Ekologija“ nema gde da izveze smeće.

Sagovornici, ali i predstavnici Komunikacije za razvoj društva (CSD) ističu da lokalna samouprava ne izdvaja dovoljno novca za zaštitu životne sredine.

„Definitivno treba da bude mnogo više ulaganja, više budžetskih sredstava da se odvaja za zaštitu životne sredine. Mi živimo u jako zagađenom delu Evrope, odnosno Kosova. Inače, Balkan je jako zagađen. Što vazduh, što reke. Činjenica je da su jako mala ulaganja, tako da – što veća ulaganja, što bolja komunikacija i da se na ovakvim raspravama o ekologiji i zaštiti životne sredine angažuje što više stručnjaka sa studijama koje su radili, da bi došli do konkretnih preporuka i rezultata u rešavanju ovih problema“, kazao je Rajko Jovanović iz CSD-a.

Osim ulaganja, panelisti smatraju da je neophodna i edukacija novih generacija o čuvanju prirode.

Izveštaj „Kapaciteti lokalnih samouprava u ispunjavanju obaveza u borbi za zaštitu životne sredine“ urađen je u okviru Inicijative Open, a uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) 

Izvor: RTV KIM