Zakon o upotrebi jezika u opštini Klina

Teškoće u sprovođenju Zakona o upotrebi jezika u opštini Klina: izdavanje dokumenata isključivo na albanskom jeziku (na primer posedovni list iz katastra); nerazumljivi i neprofesionalni prevodi; administracija menja ljudima prezimena jer se umesto „ić“ koristi slovo „Q“ koje ne postoji u srpskom jeziku); izmena ranijih naziva toponima posebno kada su u pitanju nazivi sela i atara u kojima se nalaze njive; nema putokaza na srpskom ili se srpski nazivi precrtavaju; Srbi iz Kline ne znaju kakva im prava pripadaju na osnovu Zakona o upotrebi jezika; većina građana ne zna da postoji Kancelarija poverenika za jezike i nema poverenja u institucije da mogu da pomognu u ostvarivanju jezičkih prava.

Zakon o upotrebi jezika kojim se definiše srpski kao službeni jezik na Kosovu, u opštini Klina se ne poštuje. Dokumenta koja su građanima potrebna, mogu se dobiti i na srpskom, jednom od zvaničnih jezika, ali je prevod loš i daleko od standardizovanog.

Od 8 600 Srba, koliko ih je pre 1999. godine bilo u ovoj opštini, danas ih ima manje od 400. Uglavnom žive po okolnim selima, dok u samom gradu, po rečima Božidara Šarkovića, odbornika u SO Klina, živi manje od četrdeset Srba. Osim nezaposlenosti, siromaštva i nedovoljne bezbednosti, Zakon o upotrebi jezika, za neke možda beznačajan, još jedna je teškoća koja muči Srbe u opštini Klina.

Za Dobrivoja Dešića iz Kline, koji je bio ranjen pošto se vratio u svoju kuću u samom gradu pre četiri godine, Zakon o upotrebi jezika i ne predstavlja neki problem.

„Nigde nema na vratima kancelarija da piše ko tu radi i šta radi, ali mi smo već naučili i znamo gde treba da idemo. Zahtevi za određena dokumenta su uglavnom na albanskom, ali mi nađemo ko zna albanski i popunimo“, kaže Dobrivoje, koji dodaje da ne zna da postoji Kancelarija poverenika za jezike u Prištini i da se nijedan njegov poznanik nije žalio da su mu ugrožena jezička prava.

Slobodan Lopaćanin iz sela Klinovac, u kome su ostale još dve srpske porodice, od 15 koliko ih je bilo pre rata, misli da je sreća, pa je albanski naučio još dok je bio mlad. O svom pravu na jezik ne bi da priča.

„Tako ti je to sada“, kratko i tiho objašnjava Slobodan.

Vrlo često izdavanje dokumenata na srpskom jeziku zavisi od dobre volje službenika, kažu meštani. Meštaniin iz obližnjeg sela, koji nije želeo da se predstavi, rekao nam je da je u jednoj srednjoj školi u opštini Klina jedva dobio potvrdu o diplomiranju na srpskom jeziku. Kada se službenik u školi ipak odlučio da izda dokument na srpskom, prezime čoveka je umesto sa „ić“, završio sa „q“. Na primedbu stranke da se njegovo prezime tako ne piše, službenik je odgovorio: „Dobro je što sam ti i ovo dao“. O žalbi nekome, ovaj meštanin i ne razmišlja, jer se boji da ne bude gore i da ne stvori problem i svojim sugrađanima, ali i sebi za neki drugi put.

Silvija Rašković i Ranko Kostić, službenici u Kancelariji za zajednice, kažu da u opštini Klina radi jedan prevodilac koji je preopterećen i ne može da stiže da na vreme prevede svu dokumentaciju. Što se tiče službenika na šalterima, problem je sa mladima, ali tu „uskaču“ stariji koji znaju oba jezika, i srpski i albanski, kako Albanci, tako i Srbi.

„I naši službeni imejlovi su pogrešno napisani, pa umesto završetka „ić“, svuda je na krajevima „q“. Pitala sam nadležne da to isprave, ali su mi rekli da je to svejedno“, reči su službenice u Kancelariji za zajednice u opštini Klina, Silvije Rašković.

Ranko Kostić, službenik za integraciju zajednica u ovoj metohijskoj opštini kaže da zna albanski i pomaže strankama kada dođu, kao što to rade i njegove kolege Albanci koji znaju srpski. Dokumenta na srpskom se mogu dobiti, ako ih stranka traži.

„Imamo dosta službenika u opštini koji su stariji i koji su i pre rata radili u institucijama, pa većina njih zna srpski jezik. Ima par mladih koji ne znaju, ali se obrate kolegama za pomoć, tako da stranke završe posao. Primedbu imamo na zahtev za posedovni list koji je samo na albanskom jeziku. Dolazi dosta Srba koji ne znaju da popune taj zahtev, pa im mi koji znamo albanski rešavamo te probleme“, objašnjava Ranko Kostić, navodeći da ne zna da li je šef Kancelarije za zajednice tražio od nadležnih da taj zahtev prevedu i na srpski jezik.

Na ulazu u zgradu opštine Klina, istaknuta je tabla sa nazivima službi i odeljenja. Prevod na srpski jezik postiji, ali je pravopis uglavnom engleski ili albanski. Takvih primera je mnogo, slovnih grešaka bezbroj, ali i nejasnih prevoda na srpski. Tako na primer, imate „Upravu za javne usluge i emergenciju“. Šta to tačno znači, nismo sigurni.

I pored toga, direktor Kancelarije za zajednice u opštini Klina Milorad Šarković, tvrdi da je sa Zakonom o upotrebi jezika prilično dobra situacija, da kancelarija na čijem je čelu ulaže maksimalne napore da Srbe upozna sa pravom na jezik.

„Što se Zakona o upotrebi jezika tiče, mislim da se dosledno sprovodi, shodno mogućnostima. Zakoni i odluke skupštine se prevode na srpski jezik i naš jezik je nesmetano u upotrebi. Jedina prepreka je što mlađe generacije, i Albanaca i Srba ne znaju drugi jezik, pa tu dolazi do problema u sporazumevanju između šalterskih radnika javnih službi i stranaka iz srpske zajednice“, ističe Šarković i dodaje da opština Klina ima „vrhunskog prevodioca“, ali da je jedan prevodilac nedovoljan.

Sa druge strane, odbornik u SO Klina, Božidar Šarković kaže da nema problema sa praćenjem skupštinskih sednica, ali zato postoje drugi nedostaci u primeni Zakona o upotrebi jezika.

„Čitav tok skupštinske sednice se prevodi na srpski jezik, materijal dobijam na srpskom, zapisnik takođe. Međutim, privatno sam doživeo da moje prezime Šarković, bude napisano kao „Sharkoviq“, što meni ne liči na moje prezime“, priča jedini odbornik koji predstavlja Srbe u SO Klina, nazivajući takve greške diskrimminacijom, kako Srba, tako i srpskog jezika.

Kome da se žalim ako je moj jezik ugrožen? Nikome.

Kako su nam rekli, malo ko od Srba posećuje zvanični sajt opštine Klina.

U povratničkim mestima, kako se to u najnovijoj terminologiji kaže za rodno mesto Srba na Kosovu, uglavnom žive stariji ljudi, kojima kompjuter nije sredstvo za komunikaciju. Oni mlađi uglavnom internet koriste za traženje posla. Mi smo danima pokušavali da posetimo zvanični sajt opštine, ali je on već mesec nedostupan.

Dokumenta koja su istaknuta na oglasnoj tabli u zgradi opštine Klina, prevedena su na srpski, ali je prevod neprofesionalan.

Na ulazu u Kancelariju direktora za zajednice, istaknuta je tabla Kancelarije poverenika za jezike, kao i jedan projektni slogan NVO Komunikacija za razvoj društva iz Gračanice, „Vaš jezik, vaše pravo u vašoj opštini.“ Mogu se pročitati i saveti građanima da se za sve probleme oko Zakona o upotrebi jezika mogu obratiti Kancelariji poverenika za jezike, međutim i pored toga, većina Srba iz Kline i okolnih sela ne zna da postoji neko kome mogu da se žale ukoliko su im ugrožena jezička prava.

„Znam da je srpski ravnopravan jezik na Kosovu, ali se taj zakon u praksi uglavnom ne primenjuje u institucijama. Objašnjenje na srpskom nećete da dobijete ni u sudu, ni u policiji, ako nisu službenici dobre volje. U institucijama u kojima konkurišemo za poljoprivrdne subvencije, obrasci su uglavnom na albanskom. Iako ne razumemo, prihvatamo to tako kako je, šta drugo možemo?“, priča nam Milivoje Ribać iz sela Drsnik u opštini Klina, objašnjavajući da na zahtevima za većinu dokumenata Srbi samo napišu imena, a ostalo popunjavaju opštinski službenici. Ono što je za Milivoja veliki problem, jesu izmenjeni raniji nazivi toponima, odnosno imena atara u kojima se nalaze srpske njive, koja su se upotrebljavala i na albanskom i na srpskom stotinama godina.

Milivojev rođak Tomislav kaže da nužda natera čoveka da se snađe, pa se tako i Srbi snalaze u institucijama.

„Ima neki naši koji znaju albanski, pa nam pomognu, a ja ne znam da postoji ta Kancelarija poverenika, kako vi kažete i ne znam šta ona radi. Bojim se da je sada kasno, ali ne bi bilo loše da nam neko dođe i obiđe nas“, poručuje Tomislav svim predstavncima institucija, pa i Kancelariji poverenika za jezike.

Poverenik za jezike pri Kancelariji premijera Kosova, Slaviša Mladenović, kaže da se poštovanje Zakona o upotrebi jezika u opštini Klina ne razlikuje mnogo od ostalih kosovskih opština.

„Nekoliko puta sam lično posetio opštinu Klina, a imali smo tamo i okrugle stolove u okviru priprema za izradu strategije i u okviru analize stanja na terenu. Takođe su kolege iz Kancelarije poverenika nekoliko puta posećivale opštinu Klina, sarađivali sa kontakt osobom iz opštine i dobijali informacije koje su tražili. Stanje u opštini Klina se može uporeiti sa većinom opština na Kosovu i mislim da se to može svesti pod jedan zaključak, a to je da se Zakon o upotrebi jezika ne poštuje uopšte ili se poštuje delimično. To je stanje koje se vidi na čitavom Kosovu“, kaže Mladenović.

U Klini je uobičajeno da na putokazima nema termina na srpskom. Tamo gde ima, srpski naziv je precrtan. U slučajevima gde nije precrtan, trebalo pi ga precrtati i napisati ispravno. Na primer, umesto Peč, Peć…. U samom gradu, na zgradi Opštinskog suda postoji tabla sa dvojezičnim natpisom, kao i na Policijskoj stanici, dok na školama i na privatnim prodavnicima, ne možete naći nijednu srpsku reč. Srba je u opštini Klina svakim danom sve manje, jer osim nedovoljne bezbednosti, loše ekonomske situacije i nezainteresovanisti, kako su nam rekli i Vlade Srbije i Vlade Kosova, da oni tu ostanu, jezik predstavlja veliki problem. Nestankom srpskog jezika sa ovih prostora, tiho nestaju i Srbi i obrnuto.

Kosovski poverenik za jezike, Slaviša Mladenović, misli da zbog različitih prioriteta, i pored jasnih obaveštenja o postojanju i ovlašćenjima Kancelarije poverenika za jezike, većina Srba koji žive u Klini, ne znaju za postojanje te institucije.

„Moj komentar je da verovatno svako ima svoje prioritete i da svako na osnovu toga i formira svoj stav o tome šta mu je bitno u životu i šta je bitno za sprovođenje ovog zakona. Stav naše kancelarije, i u tom smislu smo kategorički, jeste da je svaki jezički prekršaj kršenje zakona i da bi ga trebalo prijaviti. Međutim, bojim se da u javnim upravama u opštinama postoje ljudi koji na neki način olako prelaze preko određenih propusta i to opravdavaju, bilo nedostatkom političke podrške, bilo drugim prioritetima. Smatram da bi ljudi prema tom problemu morali ozbiljnije da se postave, da bi morali da se malo ozbiljnije bore za svoja prava i da u tu borbu ulažu više energije. Previše je ljudi zadovoljno trnutnim stanjem, iako stanje očigledno ne valja. Što se tiče promo materijala, siguran sam da ne samo u opštini Klina, već u svim opštinama, pored postera „Vaš jezik je vaše pravo“, pored postera koji šalju poruke o tome koja su jezička prava građana, u svim javnim institucijama postoji i Povelja o jezičkim pravima koju smo mi izradili i koju su moje kolege lično postavile u većini opština. U toj povelji se obrazlaže u malo više detalja koja su to jezička prava i ona poziva ljude da se žale ukoliko su ta prava prekršena. Nažalost, možda zbog nekih prioriteta, ljudi ne obraćaju puno pažnje na to iako su im te informacije dostupne“, nastavlja Slaviša Mladenović, dodajući da se ne seća da je kancelariji na čijem je čelu ikada upućena neka žalba iz opštine Klina.

(Ova reportaža je deo projekta „Pravo na jezik – pravo na život“, koji je podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo iz Prištine. Stavovi, zaključci i preporuke, izrečeni u reportaži, ne izražavaju neophodno i stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo).

Rezultate istraživanja možete preuzeti na linku ispod
Istraživanje o Zakonu o upotrebi jezika – 1.8 MB