Zakon o upotrebi jezika u opštini Zvečan: Za tri meseca će se formirati prevodilačka služba

Opština Zvečan, jedna od četiri novoosnovane opštine po kosovskom sistemu na severu, još uvek nema formirane opštinske službe, pa ni zaposlene prevodioce. Na sednicama opštinske skupštine govori se na srpskom jeziku, a po potrebi se angažuje prevodilac. Na opštinskoj tabli nema natpisa na albanskom, dok je putokaz koji vodi ka albanskim selima, samo na albanskom jeziku. U Zvečanu je pre nekoliko meseci, u novoj zgradi u kojoj su šalteri označeni na oba služebnena jezika: albanskom i srpskom, počeo da radi centar za civilnu registraciju. Zaposleni, koji nisu hteli pred kamere, kažu da imaju problem sa centraalnim institucijama, koje im potrebnu dokumentaciju i zahteve za pojedina dokumenta šalju isključivo na albanskom jeziku. Meštani albanskih sela su za administrativne poslove upućeni na opštinsko odeljenje u selu Lipa, mada, kako tvrde, nemaju problema ni u samom Zvečanu kada završavaju administrativne poslove gde se, kažu, osećaju sigurno kada govore na svom maternjem jeziku.

Za tri meseca će se formirati prevodilačka služba

Kada ulazite u Zvečan, sa bilo koje strane, iz pravca Leposavića, Mitrovice ili Zubinog Potoka, nećete naići na saobraćajni znak, odosno tablu sa imenom opštine ili grada na oba službena jezika na Kosovu. Svi natpisi su na srpskom, kao i na tabli na zgradi opštine Zvečan. Iako je opština po kosovskom sistemu formirana 2013. godine, opštinske službe još uvek ne postoje i kako nam je rekao Fljorim Peci, odbornik u SO Zvečan, moramo da sačekamo još najmanje tri meseca dok se raspiše konkurs i dok se ne formiraju službe. Peci kaže da se sednice SO Zvečan u kojoj je većina odbornika srpske nacionalnosti, prevode po potrebi i da se prevodilac iznajmljuje.

„Za tri meseca će sve da bude formirano. I sada se snalazimo i uglavnom nemamo većih problema. Dokumenta se prevode na vreme, prevode ih iznajmljeni prevodioci ili zaposleni u Ministartvu lokalne samouprave. Građani Albanci nemaju problema sa dokumentacijom i obavljanjem administrativnih poslova“, tvrdi odbornik Peci.

Albanci na severu ne znaju da postoji Kancelarija poverenika za jezike

Građani Albanci iz sela Lipa, Boljetin i Žaža, različito gledaju na poštovanje Zakona o upotrebi jezika u svojoj opštini. Oni Albanci koji znaju srpski, kažu da nemaju problema, dok oni koji ne znaju, kažu da imaju problema i da dobra volja službenika, kao i u skoro svim opštinama na Kosovu, određuje da li će i za koje vreme da završe svoje administrativne poslove.

„Što se tiče odlaska u opštinu Zvečan, ja sam bio pre nekoliko dana i registrovao vozilo bez ikakvih problema. Ali problem postoji, jer oni govore svojim, a mi našim jezikom i ako nema ko da prevede, ne možemo da završimo posao. Je ne razumem srpski jezik i kako na primer da idem da tražim posao u svojoj opštini? Niti me oni razumeju, niti ja njih razumem“, priča nam Bahri Peci iz Žaža , koji zna da na Kosovu postoji Zakon o upotrebi jezika, ali ne zna da postoji Kancelarija poverenika za jezike.

„Ne znam da li postoji takva kancelarija. Koliko ja znam, nema takve kancelarije na Kosovu i mislim da ne postoji kancelarija u koju možemo da se žalimo. Nas su ostavili ovde u Zvečanu, ni tamo ni ovamo. Za nas se niko ne interesuje, ni kako živimo i da li imamo problema ako ne znamo srpski“, nastavlja priču Bahri.

Sa druge strane, Ferid Peci iz sela Žaž, govori srpski i kaže da nema nikakvih problema, ali da njegove komšije, koji ne znaju srpski, imaju poteškoća.

„Imaju problem i u policiji i u sudu i kada idu za dokumentaciju. Ako ne znaš jezik, imaš problem. Nisu krivi oni koji rade u administracuji, ali jesu oni koji nisu zaposlili prevodioce. Ako ne znaš jezik, ne možeš ništa da završiš. U opštini moraš da se snalaziš sam, kako umeš i znaš. Znam da po zakonu treba da radi tamo prevodilac, ali ga nema“, kaže Ferid.

Problemi između centralne i lokalne administracije

Novofomirani centar za civilnu registraciju u Zvečanu, u kome građani dobijaju kosovska dokumenta, takođe nema prevodioca, ali tu radi Albanac koji pomaže svojim sunarodnicima koji dolaze da izvade ličnu kartu, pasoš ili da registruju vozilo. Tu su i službenici Srbi, koji znaju albanski.

Osim problema koje imaju građani Albanci u opštini Zvečan ukoliko ne znaju srpski, zaposleni u administraciji u Zvečanu imaju poteškoća sa centralnim institucijama koje takođe u nekim slučajevima ne poštuju Zako o upotrebi jezika.

„Vrlo često dobijamo dokumentaciju, određene formulare i uredbe, samo na albanskom jeziku“, kaže službenica koja radi na jednom od šaltera, ne želeći da kaže svoje ime niti da stane pred kameru.

Ono što je karakteristično za opštinu Zvečan, jeste da novinari imaju problem da pronađu sagovornike među zaposlenima u kosovski institucijama, bilo koja tema da je u pitanju. I kada je u pitanju Zakon o upotrebi jezika i njegova primena, u opštinskoj administraciji nismo pronašli sagovornika. Jedino nam je Fljorim Peci, odbornik u SO Zvečan rekao da će se sve promeniti za oko tri meseca i da će se zakon, kako je rekao, „ispoštovati sto posto, kao i svi drugi zakoni“.

Poverenik za jezike na Kosovu, Slaviša Mladenović kaže da vrlo malo žalbi dolazi do institucije na čijem je čelu, jer i pored truda zaposlenih da u svim opštinama promovišu Zakon o upotrebi jezika, uz slogan „Vaš jezk, vaše pravo“, kao i Povelju o jezički pravima, postoji nezainteresovanost kako zaposlenih u lokalnim samoupravama, ali donekle i građana da prijave one koji zakon svesno ili nesvesno krše.

„Kada je u pitanju Zakon o upotrebi jezika, odnosno njegova primena, stanje je slično na čitavom Kosovu. Mislim da se to može svesti pod jedan zaključak, a to je da se Zakon o upotrebi jezika ne poštuje uopšte ili se poštuje delimično. To je stanje koje se vidi na čitavom Kosovu“, kaže Mladenović.

(Ova reportaža je deo projekta „Pravo na jezik – pravo na život“, koji je podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo iz Prištine. Stavovi, zaključci i preporuke, izrečeni u reportaži, ne izražavaju neophodno i stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo).

Rezultate istraživanja možete preuzeti na linku ispod
Istraživanje o Zakonu o upotrebi jezika – 1.8MB