Iz perspektive novinara

Mediji na Kosovu uz pritiske i nemaštinu, ipak profesionalni

Većina medija na Kosovu profesionalno rade i izveštavaju u doba pandemije korona virusa, iako im nedostaju i tehnički i ljudski kapaciteti, kao i finansijska sredstva, rečeno je na debati održanoj u Centru građanske energije u Gračanici. Dugogodišnji novinari Violeta Oroši Berišaj i Budimir Ničić,govorili suo položaju medija i problemima sa kojima se novinari i medijski radnici sreću na terenu, na debati „Energija u doba korone, iz perspektive novinara“, koju je uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo organizovala NVO „Komunikacija za razvoj društva – CSD“ iz Gračanice, u partnerstvu sa NVO „Omonia“.

Na početku pandemije, novinari su bili zbunjeni, kao i svi građani, pa je bilo grešaka u izveštavanju, kao što je objavljivanje imena obolelih, ali su se vrlo brzo snašli, iako je bilo teško doći do pravih informacija i podataka o epidemiološkoj situaciji, broju obolelih, kao i o merama za sprečavanje širenja epidemije, zaključak je Violete Oroši i Budimira Ničića.

„Nažalost, u ovakvim situacijama, kada imamo i ograničenja kretanja i razne mere koje je donela vlada, novinari rade samo na osnovu zvaničnih informacija i to jeste dobro jer se tako sprečilo širenje panike. Mislim da je najvažnije da novinari koriste prave informacije. Ono što su novinari uspeli, jeste da nisu podlegli lažnim i neproverenim vestima sa društvenih mreža“, kazala je Oroši, istakavši da je Kosovu potrebno istraživačko novinarstvo, kojim ne mogu da se bave svi, već samo dobro obučeni novinari.

U srpskim sredinama je problem bio dvostruki, nedostatak informacija na srpskom od strane centralnih institucija, ali i nedovoljna ili selektivna saradnja lokalnih vlasti i zdravstvenih ustanova, dodaje Ničić.

„Profesionalno izveštavanje je naša obaveza bez obzira u kojoj se situaciji nalazimo, jer građani, odnosno naša publika hoće da čuje tačne proverene, istinite informacije. To je posebno sada važno u doba pandemije, jer se sada na neki način radi o životima ljudi. Svaka čast lekarima, institucijama, organizacijama i pojedincima koji se bore za suzbijanje epidemije, ali uloga medija je u ovoj situaciji na neki način primarna. Imali smo situaciju, posebno mi u opštini Gračanica, da nam se ljudi, pacijenti i zdravstveni radnici javljaju sa određenim problemima, da nam kažu da nemaju zaštitnu opremu, da nema dovoljno testova, da neće da ih testiraju i slično. Imamo i političare i predstavnike zdravstvenih institucija, koji pokušavaju da umanje ozbiljnost situacije, ali i da selektivno obaveštavaju medije o trenutnoj epidemiološkoj situaciji“, tvrdi Budimir Ničić, dodajući da je nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika takođe ogroman problem u izveštavanju i da i pored ogromne borbe Kancelarije poverenika za jezike, u centralnim, ali i lokalnim institucijama ne postoji politička volja da se taj zakon primenjuje.

Uloga novinara u kriznim situacijama je ogromna, kažu učesnici debate „Energija u doba korone, iz perspektive novinara“, ali zbog nedostatka grantova za medije koji se ne finansiraju iz budžeta ili Vlade kosova ili Vlade Srbije, veliki broj novinara je ostao bez posla ili su im smanjene plate, a jedan broj medija se i ugasio, kaže Violeta Oroši.

„Posledice pandemije je otpuštanje radnika kao i u drugim sektorima. Na Kosovu nema više štampanih medija, za razliku od regiona. U regionu je ostao po neki štampani medij, a na Kosovu za sada samo Koha Ditore izlazi jednom nedeljno, a ljudi su za ovih nekoliko meseci izgubili rutinu kupovine novina. Dakle, svi mediji, bez obzira da li izveštavaju na srpskom, albanskom, bošnjačkom ili bilo kom jeziku, imaju zajednički problem, a to je kako doći do novca i zadržavanja određenog broja zaposlenih“, rekla je Violeta Oroši.

• 

Odmah na početku proglašenja epidemije na Kosovu, u pomoć nezavisnim medijima je pritekla Kosovska fondacija za otvoreno društvo, dodelom brzih grantova za svakodnevne aktivnosti, zaštitne opreme, ali i namenskih grantova, a tek posle nekoliko meseci ostali međunarodni i domaći donatori.

„Osim finansijske, nama mogu da pomognu ti ljudi, odnosno institucije, tako što će dam daju pravovremene i tačne informacije, jer mi često ne možemo da dođemo do pojedinaca. Nama je gradonačelnik Gračanice pre dva tri meseca obećao da će na nedeljnom nivou da drži konferencije sa predstavnicima zdravstvenih ustanova, ali to se nije desilo. Takođe, vrši se selekcija medija, odnosno samo određeni mediji se pozivaju na događaje i njima se daju izjave. To nam mnogo otežava rad. Njihov posao je da budu dostupni svakom novinaru, a ne samo pojedinim koji su im, iz ne znam kojih razloga, po volji. Oni moraju da odgovaraju na naša pitanja jer mi to ne radimo zbog nas, nego zbog javnosti“, naglasio je Ničić.

Pritisaka na medije je bilo uvek, tvrde sagovornici debate „Iz perspektive novinara“, a u vreme pandemije, oni su bili još jači, međutim, koliko će taj pritisak da urodi plodom, zavisi od medijske kuće ili pojedinca, odnosno koliko su spremni da se bore za istinu i da ne podležu cenzuri i autocenzuri.

„Pritisak je i to kada neko neće da vam se javi na telefon, kada neće da vam da izjavu, pritisak je na neki način i selektivno pozivanje medija. Mi se godinama suočavamo sa raznim pritiscima i napadima i to nije ništa novo i u ovih nekoliko meseci, od početka pandemije smo imali i privođenje koleginice Tatjane Lazarević iz Kosseva, jer je neko procenio da ona nije na radnom zadatku, što je nedopustivo, zatim su i kolege sa RTV KIM imali neprijatnosti jer su ih neki ljudi fotografisali i pretili im u Kuzminu, ja sam takođe imao neprijatnost…protiv pritiska mi možemo da se borimo tako što profesionalno radimo svoj posao i moramo da budemo svesni da smo mi tu i da po 20 godina radimo svoj posao, a političari su prolazni“, naglašava Budimir Ničić, poručivši da novinarskim poslom ne može profesionalno da se bave oni koji ne mogu da izdrže pritiske.

„OEBS je od početka epidemije evidentirao sedam napada na novinare, verbalnih i fizičkih. Taj podatak govori gde su naši mediji danas. Jedan od zaključaka je da je to udar na slobodu mišljenja, na pluralizam i slobodu medija i to jeste tako. Ako znamo, da od tih nekoliko slučaja koji su prijavljeni policiji, nijedan nije rešen, onda vidimo i kako funkcioniše naše pravosuđe. Dakle, o položaju novinara govori i taj krajnji rezultat, da li je neko od napadača na novinare kažnjen, a znamo da nije. Novinari godinama rade u takvoj situaciji, imaju prava, koja ne mogu ili ih veoma retko ostvare, izuzev ako su novinari velikih medijskih kuća“, zaključila je Violeta Oroši i dodala da nažalost na Kosovu ima vrlo malo objektivnih medija koji nisu u sprezi sa nekom političkom partijom, pojedincem ili organizacijom.

I pored ne baš zavidnog položaja novinara na Kosovu, ali i u regionu, Violeta Oroši i Budimir Ničić pozivaju mlade ljude da počnu da se bave novinarstvom jer, kako kažu, i pored velikog uticaja društvenih mreža, nezavisni mediji ipak ostaju najvažnije sredstvo informisanja građana u svim situacijama, a posebno u kriznim. Takođe, sa debate je poručeno da je u radu novinara potrebna solidarnost, bez obzira za koju medijsku kuću rade i na kom jeziku izveštavaju.

Ana Marković

Izvor: Gračanicaonline