Veče epske fantastike – „Gosodar prstenova – fellowship of Gračanica“

U okviru Društvenog kluba Centra građanske energije u Gračanici, NVO „Komunikacija za razvoj društva“ – CSD organizuje alternativne noći društvenog kluba.

Tema događaja održanog u četvrtak, 14. novembra, bila je „Veče epske fantastike – Gospodar Prstenova – fellowshop of Gračanica“.

Sa učesnicima ovog događaja razgovaralo se o autoru Dž.R.R. Tolkinu i njegovoj magičnoj priči koja je prodata u preko 100 miliona primeraka širom sveta. Pričalo se, takođe, i o filmskoj adaptaciji Pitera Džeksona i njegove trilogije „Gospodar Prstenova“, Prstenova družina (2001.), Gospodar prstenova: Dve kule (2002.) i Gospodar prstenova: Povratak kralja (2003.).

Diskutovalo se o tome kolko je religija imala uticaj na sve Tolkinove radove, pa tako i na Gospodara prstenova. „Iako će zvučati smešno i pomalo kliše, najveći uticaj je imala Biblijska borda između dobra i zla, pobeda čovečanstva nad ponosom, i čin milosrđa, koji se najviše oslikava u odnosu Froda Baginsa i Goluma“. Takođe, bez sumnje, najveći uticaj na stvaranje čitavog Tokinovog univerzuma bila je i nordijska mitologija. Pre svega, tu je delo zvano Volsunga Saga, što je ujedno i prva knjiga koju je Tolkin posedovao. U njoj, jedna od glavnih elemenata je postojanje magijskog zlatnog prstena i slomljenog mača, odnosno Andvarinauta i Grama. Po tom principu, Tokin je stvorio najmoćniji prsten i mač Narsil, odnosno Anduril.

Ne bi trebalo da bude nikako šokantna činjenica da je Tolkin bio zaluđenik za jezike. Tolkin je u svojim romanima stvorio više jezika, od kojih su najbitniji Kvenia i Sindarin jezici. Prvi je baziran na latinskom, grčkom i finskom, i predstavlja jezik Ainura. Sindarin jezik je baziran na velškom i on je u pričama jezik prvih vilenjaka. Treba pomenuti i jezik patuljaka, koji je plod staroskandinavskog jezika, a sa njim deli čak i rune sa kojima se upoznajemo već u prvom delu trilogije Gospodar prstenova.

Spisku ovde svakako nije kraj. Tu je brdo uticaja na modernu književnost, grčku mitologiju, romansku mitologiju, a možemo tek da zamislimo koliko toga se krije u Silmarilionu, Hobitu, pa i celokupnoj istoriji Srednjeg Sveta.

Tokom događaja gledale su se najvažnije bitke iz filmskih adaptacija i pričalo se o razlikama koje postoje između knjiga i filmova.

Alternativne noći u okviru Društvenog kluba Centra građanske energije u Gračanici podržane su od strane Kosovske fondacije za otvoreno društvo – KFOS.